Kako je nastao Pringles?

U procesu donošenja odluka važno je pored racionalnih aspekata koristiti i druge metode koje razivijaju našu kreativnost i utiču na to da stvari sagledavamo iz šire perspektive. Nekad je potrebno da u potpunosti napustimo svoju kancelariju, temu o kojoj razmišljamo i logične parametre koji određuju našu odluku. Izmestiti se u potpunosti, koristiti desnu hemisferu mozga i „pustiti mašti na volju“.

Jedna od tehnika ovakvog načina razmišljanja je pravljenje analogija. Ova tehnika podrazumeva pravljenje asocijacija i povezivanje dve stvari koje naizgled nemaju ništa zajedničko.

Svi mi posedujemo sposobnost da povezujemo naizgled potpuno različite objekte. Pravljenje analogija funkcioniše tako što mozak kreira snažnu vizuelnu sliku, a zatim je povezuje sa problemom u vezi kojeg je potrebno doneti odluku. Od naizgled nepovezanih vizuelnih slika iznenada formiramo veze, koje mogu da dovedu do korisnih i inovativnih rešenja.

Za korišćenje ove tehnike važne su dve stavke:

1.      Odabir scenarija:

Da bi „desni mozak“ mogao da kreira slike, važno je utvrditi fizičko okruženje ili scenario. To može biti bilo koje okruženje koje je poznato svima koji učestvuju u rešavanju problema. Na primer obala mora, svemir, Antička Grčka, podvodni svet, itd., mogućnosti su beskonačne.

 2.      Definišite željene kvalitete (osobine) koje rešenje treba da poseduje:

Kada je moguće, napravite listu kvaliteta (osobina) koje dobra rešenja moraju da imaju. To nije uvek moguće, ali u slučajevima kada jeste, lista kvaliteta može dati neke korisne smernice “desnom mozgu”. Uvek je bolje definisati dve ili više osobina, kako bi što više suzili pretragu.

Evo kako to izgleda u praksi, na istinitoj studiji slučaja:

Veliki američki proizvođač čipsa je primetio da je većina njegovih troškova bila povezana sa činjenicom da je čips lako lomljiv i nepravilnog oblika. To je značilo da su troškovi vezani za skladištenje i transport više bili vezani za vazduh koji je štitio čips, nego za sam proizvod.

Zbog toga su odlučili da uvedu novine koje će smanjiti troškove skladištenja i transporta. Njihova izjava o odluci je mogla da bude: „Na koji način možemo da smanjimo troškove skladištenja i transporta, koristeći postojeću fabriku i opremu?“

Predvođena konsultantom, grupa je koristila tehniku pravljanja analogije.

U ovom slučaju, kompanija za proizvodnju čipsa je odabrala jačinu, fleksibilnost i kompresiju, kao osobine koje bi mogle da budu deo rešenja. Za scenario (okruženje) izabrali su „šetnju parkom“.

Sledi deo dijaloga koji je grupa vodila:

KONSULTANT: (K) Ÿ TOM: (T) Ÿ MAJKL: (M) Ÿ EMA: (E)

K: OK! Cilj vežbe je izražavanje vizuelnih slika koje ćete kreirati tokom vaše zamišljene „šetnje parkom“. Imajte na umu jačinu, fleksibilnost i kompresiju, ali se nemojte previše svesno fokusirati na njih. Dopustite vašem umu da luta i podelite sa grupom ono što budete videli. Slobodno se nadovezujte na komentare drugih članova grupe.

M: Ja vidim veliki park sa stazama.

K: Kakve su to staze?

M: Široke i sive, napravljene od betona.

T: Ja vidim brdašca prekrivena žbunjem.

E: U mom parku ima ptica i životinja, mnogo rakuna i veverica.

K: Ema, šta rade te životinje?

E: Trčkaraju naokolo i traže hranu.

M: Ja vidim sliku… veverice sakupljaju orahe i nose ih u rupe u drveću.

T: Misliš na posebna mesta?

M: Da, možda, nisam siguran. Kako ih uopšte skladište?

E: Ja vidim orahe sa čvrstim ljuskama koje ih štite.

T: Da, da. Zaštita.

E: Možda bismo mogli da stavimo čips u ljusku. (Svi se smeju)

PAUZA Ÿ

M: To me navodi na razmišljanje kako priroda štiti stvari u parku (ono što se lako lomi).

E: Da, poput mladih životinja i malih biljaka.

T: O njima se brinu roditelji.

M: Ili žive na bezbednim mestima: na drveću ili u jazbinama.

E: Ja i dalje razmišljam o zaštitnim omotačima.

ŸPAUZA Ÿ

T: Ja razmišljam o pupuljcima na drveću: oni ne cvetaju dok nisu spremni za to.

M: I okružuje ih debeo spoljašnji list. Štiti ih.

E: Ali znate šta još… listovi su razdvojeni.

K: Nastavi Ema.

E: Pa, teško je objasniti… ne udaraju jedni u druge.

T: Da način na koji su postavljeni ih razdvaja.

M: I zbog toga ne udaraju jedni u druge.

T: Možda bismo mogli da stavimo čips na stabljiku, da ljudi mogu da ga beru.

E: Hej možda smo na dobrom putu. Poređati čips na stabljiku.

M: Da, ali to je teško zato što…

K: Majkl, bez procene.

M: Oh, da.

K: Hajde da zabeležimo ovu ideju. Šta još?

T: Ali lišće… postaje krto i opada u jesen.

M: Ja vidim sliku zemlje prekrivene opalim lišćem.

E: Ja vidim sebe kako šetam po tom lišću, šutirajući ga u vazduh.

PAUZA Ÿ

K: Tome, čini mi se da o nečemu razmišljaš.

T: Da, nisam baš siguran o čemu. Pa… čips je u obliku listova.

M: Da.

T: Listovi se ponekad poklapaju… znate na šta mislim, naležu jedan na drugi.

E: Da, naročito kada su mokri.

T: Možda bismo mogli da poređamo čips poput gomile slepljenog lišća.

M: Misliš da ih spojimo?

T: Da, tako bi zauzimali manje mesta.

E: Da dodam, ukoliko bi spajanje bilo moguće, mogli bismo da napravimo pakovanje koje bi ga bolje štitilo.

I tako je nastala ideja za čuveni Pringles.

Jedan od načina da osnažite svoje kreativne kapacitete u procesu donošenja odluka je pohađanje treninga “Inovativno donošenje odluka“ Persone global. Na ovom treningu ćete dobiti odgovor na univerzalnu potrebu poslovnih ljudi: „kako doći do najboljih odluka? Više informacija o ovom programu možete naći ovde.