Koliko ste socijalno inteligentni?

U društvenim interakcijama i radu sa ljudima uopšte, vrlo je raširena upotreba termina „Socijalna inteligencija“. O socijalnoj inteligenciji se priča, detaljno se analiziraju karakteristike socijalno inteligentnih ljudi i naglašava se važnost socijalnih veština.

Šta je to ustvari socijalna inteligencija?

Socijalna inteligencija je, najjednostavnije rečeno „opšta inteligencija primenjena na socijalne situacije“ (Dejvid Veksler, psiholog). Socijalna inteligencija predstavlja stepen naše umešnosti da procenimo različite društvene situacije, da se na njih adaptiramo i pronađemo adekvatan način komunikacije za svaku od njih.

U svojoj knjizi „Socijalna inteligencija“, autor Danijel Goleman  objašnjavajući ovu veštinu kroz praktičnu primenu u svakodnevnom radu, svodi njene komponente u dve kategorije: u kategoriju socijalne svesnosti i kategoriju socijalne spretnosti.

Socijalna svesnost

Socijalna svesnost podrazumeva osećaj za tuđe unutrašnje stanje, razumevanje osećaja i misli druge osobe. Ona obuhvata:

Primarnu empatiju – osećaj za neverbalne emocionalne signale i sposobnost da se brzo osete tuđe emocije. Na primer, zaposleni na carini i aerodromima imaju ovu veštinu. Oni su sposobni da u deliću sekunde procene nečiji izraz lica i reaguju u skladu sa tim.

Podešavanje – slušanje sa punom pažnjom. Pažnja koja ide dalje od trenutne empatije i stiže do punog prisustva koje podstiče skladan odnos. Težimo da shvatimo sagovornika, a ne samo da kažemo ono što sami osećamo. Dvosmerno slušanje čini dijalog recipročnim i svaka osoba podešava šta će reći prema tome kako se oseća i reaguje onaj drugi. Ova osobina primećuje se kod vrhunskih prodavaca i menadžera.

Empatičku tačnost –  Glavno umeće socijalne inteligencije koje podrazumeva razumevanje tuđih misli, osećanja i namera. Pomeramo se još jedan korak dalje u pokazivanju empatije, saživljavajući se sa sagovornikom. Ovom osobinom odlikuju se najtaktičniji savetnici, najveće diplomate, najuspešniji pregovarači, najproduktivniji prodavci, nastavnici, terapeuti.

Socijalnu spoznaju – precizan uvid u to kako funkcioniše socijalni svet. Ljudi sa ovom vrstom spoznaje u gotovo svakoj socijalnoj situaciji znaju šta se od njih očekuje (recimo kako da se ponašaju na poslovnom događaju u okruženju u kome nikada ranije nisu bili). To je ujedno i sposobnost da se nađu rešenja za socijalne dileme, recimo kako smestiti goste za stolom na zajedničkoj večeri ili kako steći prijatelje kad se preselimo u novi grad.

Socijalna spretnost

Socijalna spretnost je praktična primena aspekata socijalne svesnosti. Ona obuhvata:

Sinhroničnost – glatku interakciju na neverbalnom nivou. Sposobnost da se prate neverbalni izrazi  zarad lakoće u uspostavljanju novih odnosa. Uspeti da pročitamo sagovornikove neverbalne signale i reagujemo na njih. Kada razgovaramo sa osobom i pratimo njen govor tela, sinhronizujemo se sa njom i često izgledamo kao njen odraz u ogledalu.

Samopredstavljanje – harizma i uspešno predstavljanje sebe, sposobnost da uvučemo nekog drugog u sopstveni emocionalni spektar.

Uticaj – Izražavanje sebe tako da se postigne željeni društveni ishod. Ljudi spretni u primeni uticaja uzdaju se u socijalnu svesnost koja rukovodi njihovim radnjama – prepoznaju situacije u kojima treba zažmuriti na jedno oko kako bi ishod bio željen, isto tako znaju kada je važno izreći svoje mišljenje i ne popustiti.

Brigu – staranje o potrebama drugih i odgovarajuće akcije. Empatija malo znači ako izostane akcija. Brižni ljudi su oni koji su najspremniji da odvoje vreme i ulože napor da pomognu drugoj osobi. Umesto da se naprosto fokusiraju na sopstveni posao, oni shvataju potrebu grupne saradnje u postizanju ciljeva.

Iz svega navedenog jasno je da socijalno inteligentnu osobu karakteriše visok stepen empatije koju pokazuje drugoj strani u komunikaciji. Biti socijalno svestan i spretan podrazumeva kontinuirani trud da razumemo drugu osobu i svoju poruku i ponašanje prilagodimo njenom emocionalnom stanju.

U kontekstu komunikacije empatija se posmatra kao sposobnost razumevanja sagovornikovih osećanja i potreba i spremnosti  da ih prihvatimo i reagujemo u skladu sa njima.

Kada dođe do izazova u komunikaciji i jedna od strana uđe u defanzivni stav, primena empatičnog ponašanja omogućava konstruktivni izlaz iz situacije i prevenciju dubljeg konflikta.

Pre nego što do konflikta dođe, često se ispoljavaju oblici defanzivnog ponašanja. Neizmerno je važno uočiti ih na samom početku, reagovati i na taj način sprečiti njihovo dalje produbljivanje. Defanzivno ponašanje može se ispoljiti kroz kašnjenje, greške, često odsustvo sa posla, odbijanje obavljanja zadataka, smanjenu motivisanost. Samo ispravno razumevanje ovog ponašanja omogućava rešenje i izgradnju trajno kvalitetnih odnosa.

Empatični komunikator u ovoj situaciji trudiće se da razume potrebe druge strane i da raspravu dovede do win-win pozicije u kojoj će obe strane imati koristi.

U prošlom tekstu govorili smo o različitim komunikacijskim stilovima i potrebama koje se nalaze iza ponašanja koja oni manifestuju. Ne reaguju svi na isti način kada se nađu pod pritiskom i uđu u neko od defanzivnih ponašanja. Ukoliko sagovornicima pristupimo na pogrešan način možemo izazvati kontra-efekat.

Empatija se kao i ostale socijalne veštine može u velikoj meri unaprediti, možemo postati empatičniji sagovornici ukoliko obratimo pažnju i usvojimo neke od modela koji omogućavaju primenu ove veštine sa različitim tipovima sagovornika.

U okviru treninga Vrhunski komunikator obrađuju se karakteristike empatičnog ponašanja i modeli koje primenjujemo sa različitim sagovornicima. Razumevanje potreba i komunikacionog stila sagovornika prvi je korak u ovom procesu.