Biznis teatar: Cat capacities (mačka kompetence) u biznisu | Atria Group
Biznis teatar: Cat capacities (mačka kompetence) u biznisu

Biznis teatar: Cat capacities (mačka kompetence) u biznisu

Kakve veze imaju pozorište i biznis? Ogromne, zavisi sa koje strane krenemo da povezujemo:). U realnosti, svi igramo različite uloge, a scena će nam pomoći da te uloge igramo što bolje. Realnost je nepredvidiva i zahteva brze reakcije, pametne odluke i adaptiranje situaciji, a improvizacija na sceni nas upravo uči da u tome budemo što bolji. Pozorište razvija naše instikte i našu autentičnost i povezuje sa drugima kroz humor i kreativnu ekspresiju koja ne postoji i ne može biti izazvana ni na jedan drugi način. Sam čin kreacije budi naše unutrašnje Kreativce i našu strast i razvija naše kompetence da dolazimo od ideja/želja do konkretnih produkata/realizacije.

Moje povezivanje pozorišta i biznisa je krenulo spontano, bez namere. Imala sam dve paralelne karijere, karijeru konsultanta/trenera i karijeru pozorišne rediteljke/umetnice i na početku ove dve stvari nisu imale nikakve veze jedna sa drugom. Kako je vreme prolazilo, te dve realnosti su prirodno krenule da se mešaju i moji performeri i glumci su krenuli da me prepoznaju kao „biznismenku“ jer sam očigledno od njih tražila neku strukuru, ritam i način rada koji je moj biznis self voleo, a ljudi iz biznisa su krenuli da govore „Aha, sada ćemo raditi pozorište“ i meni je trebalo malo vremena da shvatim koliko sam već pozorišnih metoda spontano upotrebljavala na svojim poslovnim treninzima i u svojim razvojnim konsultantskim programima, a da toga nisam bila svesna. Ostalo je istorija – krenula sam svesno i namerno da povezujem svoja biznis i svoja pozorišna znanja i taj most je beskrajno obogatio i moje umetničke projekte i moje biznis edukacije i događaje. Tako je nastao brend Biznis teatra.

Biznis teatar ima dve forme – edukativnu i experience/zabavnu i to su dve veoma različite stvari u smislu naše orijentacije šta želimo da postignemo.  Edukacije su zabavne i kreativne (moraju biti, ako govorimo o umetničkim formama, više o tome dole), ali primarni cilj treninga/edukacija je kako da neke pozorišne principe primenimo da podignemo kapacitete ljudi da kreiraju/re-kreiraju svoju unutrašnju i spoljašnju realnost, što se u poslovnom okruženju može odnositi na različite stvari – upravljanje ljudima, rad u timu, razgovore sa klijentima, inovacije u proizvodima ili uslugama, komunikaciju i sve ostale soft-skills i liderske veštine. Događaji/eventi (teambuilding, retreat, konferencije, interna komunikacija i sl) s druge strane, su čisto uranjanje u sam kreativni proces i igru i tada je ključno da ne postoji refleksija, niti ma kakav linearan transfer u realnost –  fokus je na energiji, iskustvu, strasti, nečemu što nas duboko može pomeriti i transformisati iako nam možda godinama neće biti „linearno“ jasno zašto je to bilo važno. Ovo je kao iskustvo odlaska na Havaje (ili šta god već vas čini srećnim), pevanja u kafani ili gledanja utakmice – dakle, ne reflektujemo, ne povezujemo, samo bivamo, a time što u nečemu bivamo, to nešto (naš zaigrani, obogaćeni kreativni self) rađa iz nas nešto novo i ide ispred nas, a mi ga potom stižemo. To šta humor, strast i živa energija ljudi mogu da naprave sa biznis rezultatima, timskim radom i profitom je neverovatno i o tome su govorili svi veliki lideri.

Neke od metoda koje se koriste su fizički teatar, teatar improvizacije, teatar slika, procesni teatar, primenjeni teatar.

Fizički teatar istražuje naše telo, impulse, našu vezu u prostoru, načine kako komuniciramo kroz pokret, energiju, položaje, ritam i kako to boji „žanr“ životne ili poslovne scene u kojoj se nalazimo i gde su reči zaista samo tekst/titl za ono što se u polju zapravo dešava. Fizički i energetski teatar nas povezuju sa našim telom, našom „unutrašnjom životinjom“, uče nas da verujemo instiktima, da ih pratimo, da osećamo svoju intuiciju i razlikujemo je od straha ili želje (svi veliki lideri su govorili o važnosti intuicije u donošenju važnih odluka).

Devising (procesni) teatar je još jedna forma/tehnika sa kojom radim i to je drugačiji način stvaranja pozorišne predstave od klasičnog – u klasičnom teatru pisac napiše tekst, reditelj režira, glumci prate/izvode. U devising teatru (nemamo još uvek dobru srpsku reč, prevod je nešto između procesnog i kolektivnog stvaralaštva) kreće se od koncepta reditelja ili pisca, ali se onda kroz različite vežbe i improvizacije uključuje kreativnost performera-glumaca i tek se na kraju piše finalni scenario. Ovde je reditelj više kreativni lider, koji barata grupnom energijom i vodi proces ka najboljem mogućem finalnom produktu (ovo itekako možemo povezati sa biznisom i liderstvom, zar ne?). Prolazak kroz devising proces je uzbudljiv i neviđeno težak, taj proces ima svoje faze i postoje dobre tehnike i načini kako te faze voditi i kako upravljati emocijama i idejama tako da služe produktu. Sve što možete naučiti o procesu od ideje do realizacije (pozorišne predstave, nekog poslovnog projekta, vođenja ili osnivanja firme) će se ovde pojaviti i te fenomene na različite kreativne načine možemo istražiti.

Improvizacija je još jedna važna forma – improvizacija je improvizacija i može biti plesna, dramska, indikovana, dakle imate neki zadatak i treba da ga improvizujete. Ono što improvizacija pre svega uči jeste spoj slobode i strukture, jer zapravo ne postoji improvizacija bez pravila igre – svaka igra ima neka pravila inače nije igra. Ovo je ekstremno česta pogrešna percepcija kreativnosti – da kreativni ljudi ne prate pravila, na primer. Visoko kreativni ljudi ne samo da prate pravila, već će tražiti da se pravila uspostave ukoliko ih nema. Kreativni ljudi izazivaju postojeća pravila i testiraju mogućnosti da se naprave bolja pravila, ali nikada nisu anarhični – kreativnost sama po sebi nije rušilačka, ona može da ruši ili izaziva da bi unapredila nešto ili stvorila nešto novo, to je sasvim drugo od kršenja pravila kao takvih. Impro teatar na primer je jedna forma improvizacije koja ima set vrlo jasnih pravila (10 jasnih pravila) i dizajniran je tako da pomogne našem kognitivnom umu da se skloni s puta kada smo u kreativnom procesu. U nama postoje unutrašnji kreativac i unutrašnji konzervativac, dve sile, jednako važne – niko ništa ne treba da ukida i popravlja, već samo da ih nauči da plešu i da igraju kako treba. Naš unutrašnji kreativac je lider, naš konzervativac izvršitelj, ako uspemo tako da ih postavimo, produkti koje stvaramo su fascinantni.

“The way actors are trained here is wrong. All they think about is interpreting a text. They worry about how to speak words and know nothing about their bodies. You see that by the way they walk. They don’t understand the weight of a gesture in space. A good actor can command and enchant an audience by moving one finger” Robert Wilson

Marija Farmer, biznis konsultantkinja, rediteljka i autorka brenda Biznis teatar

Let the Magic Be with You!