Evo detaljne analize mog izazovnog, ali prosvetljujućeg iskustva tokom nedavnog putovanja u Tajland, gde su se teorija i stvarnost sudarili na neočekivane načine. Ono što je trebalo da bude pauza od rutine i velika prilika za profesionalni i lični razvoj, brzo se pretvorilo u životnu lekciju. Posle 18-satnog leta iz Praga, moja supruga i ja smo stigli u Tajland puni entuzijazma. Po prvi put posle dužeg vremena, bili smo samo nas dvoje, bez dece, spremni da uživamo na Erickson Coaching International konferenciji ”The World Game” i treningu “Umetnost i nauka koučinga” koji je trebalo da vodim. Ovo je trebalo da bude fenomenalno iskustvo kojem smo se oboje radovali.
Međutim, sve se promenilo kada sam na granici saznao da moja viza nije u redu. U trenutku kada sam bio obavešten da moram biti vraćen nazad, nevoljno sam počeo da prolazim kroz faze Kübler-Rossovog ciklusa tuge, modela koji je široko prihvaćen za razumevanje reakcija na gubitak i promenu.
Faza 1: Poricanje
Moja prva reakcija na vest o grešci sa vizom bila je šok. “Ma ovo se ne dešava stvarno,” pomislio sam, dok sam stajao bez reči. “Kako se ovo može desiti sada, kada smo sve lepo isplanirali?”
Reakcija na šok i nevericu: Razumevanje i upravljanje emocijama
Kada sam bio obavešten da ne mogu ući u zemlju, suočio sam se sa intenzivnim osećajem šoka i neverice. Prvo što sam primetio bila je moja emocionalna reakcija, direktno povezana sa mojim unutrašnjim dijalogom.
U takvim slučajevima, svesnost je ključna. Treba prepoznati obrazac, a onda možete nešto preduzeti po tom pitanju.
Koristio sam NLP tehniku zvanu “disocijacija”. Umesto da budem potpuno uronjen u razgovor sa službenikom, posmatrao sam sebe kao da gledam scenu u kojoj neko drugi razgovara sa službenikom za imigraciju. Disocijacija mi je omogućila da se emocionalno distanciram od situacije i pomogla mi je da smanjim napetost, što je ključno u trenucima intenzivnog šoka.
Kao rezultat ove tehnike, počeo sam jasnije da razmišljam i iako u tom trenutku nisam imao posebne opcije za delovanje, sposobnost konstruktivnog prihvatanja stvarnosti situacije bila je ključna.
Faza 2: Bes
Nakon inicijalnog šoka, usledio je bes. Bes na sebe jer nisam bolje proverio dokumenta, bes na situaciju koja je preuzela kontrolu nad mojim planovima, bes na osobu koja mi je dala pogrešne informacije. U tom trenutku, sve što sam želeo bilo je da nekako preokrenem situaciju koja je izgledala beznadežno.
Reakcija na bes: Prihvatanje, razumevanje i upravljanje emocijama
Kada sam prepoznao svoj bes, prvi korak je bio da prihvatim tu emociju. Bilo je važno priznati bes, ali i osigurati da ne dominira mojim reakcijama. Nakon toga, fokusirao sam se na razumevanje izvora tog besa.
Ključni koraci u ovoj fazi:
Prihvatanje emocije: Priznavanje da je bes prirodna reakcija na frustrirajuću situaciju. Ovo je prvi korak ka efikasnom upravljanju emocijama.
Identifikacija “uvređene mlade”: U Srbiji postoji fraza “uvređena mlada” koja ilustruje stanje kada neko preteruje ili se oseća lično napadnutim. U mom slučaju, bilo je ključno shvatiti da “ko je besan” nije cela moja ličnost, već samo jedan njen aspekt pogođen situacijom. Razumevanje da sam ja taj koji posmatra tu “uvređenu mladu”, a ne taj lik sam po sebi, pomoglo mi je da se distanciram i smanjim intenzitet besa.
Preusmeravanje fokusa na konstruktivniji deo sebe (za datu situaciju): Kada su se emocije malo smirile, bilo je važno preusmeriti kontrolu sa uvređenog dela na deo sebe koji je mogao efikasno i konstruktivno rešiti situaciju. Ovo omogućava da bes ne traje samo kraće, već i da se izrazi na zdrav način i potom iskoristi kao katalizator za pozitivnu akciju.
Koristeći ovaj pristup, uspeo sam da upravljam svojim besom bez potiskivanja ili negiranja njegovog postojanja. Umesto toga, koristio sam ga kao signal da nešto nije u redu, što mi je omogućilo da se aktivno i namerno bavim uzrokom frustracije, umesto da ostanem zarobljen u ciklusu negativnih emocija.
Faza 3: Pregovaranje
Nakon što sam prošao kroz faze šoka i besa, usledila je faza pregovaranja. U ovoj fazi, pokušao sam da iskoristim sve dostupne opcije kako bih pronašao rešenje za situaciju. Ova faza uključuje aktivno razmišljanje i traženje alternativnih puteva, često karakteristično za ovaj deo Kübler-Rossovog ciklusa tuge.
Ključni koraci u ovoj fazi:
Aktivno rešavanje problema: Prišao sam službeniku za imigraciju sa nizom pitanja i predloga. Pitao sam da li postoji nešto što mogu da uradim, da li mogu da pozovem nekoga, da li je moguće da apliciram za vizu iz Dubaija i onda se vratim. Moj cilj je bio da istražim sve moguće opcije koje bi mogle dovesti do rešenja.
Pregovaranje: Kao neko ko se bavi koučingom i pregovaranjem, iskoristio sam svoje veštine da pokušam da ispregovaram najbolji mogući ishod za sebe. Ovo je bio kognitivno zahtevan proces, u kojem sam morao ostati smiren i fokusiran, uprkos prethodnim fazama šoka i besa.
Prihvatanje realnosti: Iako sam uložio značajan trud u pregovaranje i traženje rešenja, brzo sam shvatio da su moje opcije ograničene i da “nema leba”, kako se često kaže u Srbiji. Ovo saznanje je bio ključni trenutak, jer je označilo kraj mojih pokušaja da promenim situaciju kroz pogodbu i prelazak u sledeću fazu. Faza pogodbe je važan deo procesa suočavanja sa izazovnim situacijama, jer nudi priliku da se istraže sve opcije pre prihvatanja neizbežnog. Iako pogodba nije uvek uspešna, proces razmatranja i pokušaja može biti koristan za mentalnu pripremu za prihvatanje realnosti i planiranje sledećih koraka.
Faza 4: Depresija
Zadržavanje u imigracionom pritvoru trebalo je da traje samo dva sata, do mog povratnog leta. Međutim, let je otkazan, i moje zadržavanje je produženo na deset sati. U tim trenucima, usamljenost prostora i bespomoćnost situacije izazvali su osećaj potpune preplavljenosti i bespomoćnosti. Kako su sati prolazili, početna odlučnost da “zaboravim i gledam napred” se zamaglila, i stvarnost da sam “zatvoren” postajala je sve teža. U tim trenucima, najkorisnije je bilo razgovarati sa ljudima koji su delili moju sudbinu. Pronašao sam utehu u razgovoru sa mladim čovekom, profesionalnim bokserom iz Australije. Oboje smo osetili olakšanje dok smo delili svoje priče i iskustva. Ovaj ljudski kontakt nam je pomogao da bolje razumemo i prevaziđemo trenutak.
Reakcija na fazu depresije: Pisanje kao terapeutski alat
Faza depresije je često jedna od najtežih faza u Kübler-Rossovom ciklusu tuge, ali u mom slučaju, način na koji sam se suočio sa ovom fazom omogućio mi je da je brzo prođem. Ključna aktivnost koja mi je pomogla bila je pisanje.
Ključni koraci koje sam preduzeo u ovoj fazi:
Dokumentovanje činjenica: Prvi korak je bio da stavim sve relevantne činjenice koje opisuju trenutnu situaciju na papir. Ovo je uključivalo detaljne opise događaja, šta je rečeno, šta je učinjeno i koje su neposredne posledice bile. Ovo mi je pomoglo da objektivizujem situaciju i smanjim emocionalni naboj koji sam nosio.
Izražavanje emocija: Nakon što sam zabeležio činjenice, fokusirao sam se na svoje emocije. Pisao sam o tome kako se osećam, koje emocije su dominantne i kako utiču na moje trenutno stanje. Ovo izražavanje emocija je bilo isceljujuće i pomoglo mi je da bolje razumem svoje unutrašnje stanje.
Refleksija i učenje: Takođe, razmišljao sam o tome šta mogu da naučim iz ove situacije. Razmatrao sam koje lekcije mogu izvući i kako mogu primeniti ta saznanja u budućim sličnim situacijama. Ovo je uključivalo razmišljanje o tome šta bih mogao uraditi drugačije ako se nađem u sličnom kontekstu.
Planiranje za budućnost: Na kraju, postavio sam sebi ciljeve i razmislio o koracima koje treba preduzeti u budućnosti. Ovo je uključivalo strategije kako da izbegnem slične situacije, kao i razmatranje pozitivnih akcija koje mogu preduzeti kako bih poboljšao svoje opšte stanje i kako bih se bolje pripremio za nepredviđene okolnosti.
Ovaj proces pisanja bio je izuzetno koristan jer mi je omogućio da se distanciram od neposredne emocionalne reakcije i konstruktivno razmišljam o situaciji. Pisanje mi je takođe pomoglo da brže pređem iz faze depresije u fazu prihvatanja, jer sam mogao racionalizovati svoje misli i fokusirati se na praktične korake napred.
Faza 5: Prihvatanje
Na kraju, kada je postalo jasno da ne mogu da se vratim na konferenciju i da moram da se suočim sa povratkom kući, počeo sam da razmišljam o narednim koracima. Ostao sam dodatnih sat i po, i za to vreme napravio plan akcije za budućnost. Izašao sam iz imigracionog pritvora fizički umoran, ali mentalno osnažen, spreman da se suočim sa novim izazovima i prilikama koje su me čekale.
Kontrast između mene, koji sam se pomirio sa situacijom i pronašao snagu da se prilagodim i idem napred, i moje supruge koja je čekala napolju, još uvek zarobljena u fazama frustracije i besa, bio je upečatljiv.
Njena borba je pokazala da, iako isti događaj može izazvati slične reakcije, svaki od nas prolazi kroz te faze na svoj način i svojim tempom. Potreba da se vratimo kao par i ponovo prođemo kroz ciklus tuge zajedno bila je neophodna za ponovno uspostavljanje ravnoteže u našem odnosu.
