„Timovi koji povremeno razmišljaju o tome kako napreduju imaju veću verovatnoću da iskoriste zajedničko razmišljanje, deljenje informacija i kolektivno pamćenje.“
Ova izjava iz pregleda High-performing Teams Review CIPD-a (Chartered Institute of Personnel and Development) neće biti iznenađenje za većinu nas koji radimo u timu. Ipak, većina nas može priznati da ne razmišljamo o tome kako mi i naši timovi napredujemo dovoljno često.
Zato hajde da razmislimo o refleksiji; šta je čini ključnom za efikasnost tima i kako možemo postati bolji u tome?
Prednosti
Efikasnost tima se često definiše kroz performanse, merene postizanjem ciljeva. Ipak, efikasnost uključuje kako postizanje rezultata, tako i upravljanje troškovima na efektivan način. U suštini, tim je najefikasniji kada ciljeve postiže na održiv i efikasan način.
Jedan od ključnih načina na koji refleksija može pomoći u poboljšanju efikasnosti tima je povećanje samosvesti i identifikacija specifičnih snaga i oblasti za razvoj, što omogućava grupi da te snage iskoristi i razvije na nivou tima i pojedinca.
Na primer, u našem radu sa raznim timovima u STEM organizacijama, videli smo da naučnici mogu u početku misliti da je jaka sklonost ka analitičkom ponašanju ključni sastojak za njihov uspeh. Međutim, kroz refleksiju i povratne informacije, mnogi pojedinci otkrivaju da dodatna ponašanja kao što su otpornost, komunikacija i odlučnost takođe mogu značajno doprineti njihovoj efikasnosti kako u njihovoj ulozi, tako i kao delu tima.
Podsticanjem timova da otvoreno i iskreno razgovaraju jedni s drugima na ovaj način, možemo početi da stvaramo samosvesnije i, samim tim, visoko performansne timove, koji veruju jedni drugima i zaista brinu o uspehu jedni drugih.
Što se tiče performansi, istraživanja takođe pokazuju da, nakon rešavanja izazovnog zadatka, odvajanje vremena za refleksiju o naučenim lekcijama znači da ćemo sledeći put verovatno postići bolje rezultate.
Uz sve veći broj istraživanja na ovu temu, stavljanje veće pažnje na refleksivne metode moglo bi biti pravi preokret u stvaranju srećnijih, kohezivnijih timova koji s vremenom postižu bolje rezultate.
Prepreke
Uprkos dokazima koji nas usmeravaju ka refleksivnijem načinu rada, kada se konkurentski pritisci povećaju, iskušenje da „samo nastavimo dalje“ može biti preplavljujuće. Da bismo bolje razumeli šta nas sprečava da reflektujemo, razdvojili smo neke od prepreka na sledeće:
Vreme – Kao što svi znamo, negovanje refleksije u timu zahteva posvećenost i vreme. Međutim, usred gustih radnih rasporeda i strogih rokova, često postoji malo prostora za refleksivne prakse. Neposredni zadaci i hitna pitanja često imaju prioritet u odnosu na aktivnosti refleksije u timu.
Kulturne barijere – U organizacijama bez refleksivne kulture ili gde su greške stigmatizovane, timovi možda neće dati prioritet refleksiji. Ova nevoljnost da se otvoreno razgovara o neuspesima može ometati inovacije i saradnju. Prihvatanje neuspeha kao prilike za učenje podstiče otpornost i neustrašiv duh, koji su ključni za timsku saradnju i inovacije.
„Nema tima bez poverenja. Kada poverenje izostane, članovi tima mogu uzdržavati od davanja iskrenih povratnih informacija i izražavanja osećanja.“ – Pol Santagata, direktor za transformaciju podataka u Google-u.
Psihološka sigurnost – Studije dosledno pokazuju da visoko performansni timovi dele jednu ključnu karakteristiku: psihološku sigurnost. Ključno je da pojedinci percipiraju tim kao sigurno okruženje gde mogu slobodno iznositi mišljenja, preuzimati rizike, biti kreativni i doprinositi bez straha od sramote ili odbacivanja.
Komunikacija – Neodgovarajuće komunikacione veštine mogu ometati konstruktivnu refleksiju i povratne informacije unutar timova. Nesporazumi mogu eskalirati u konflikte umesto da podstiču produktivnu atmosferu za refleksiju. Prema Gallup-u, jaki timovi se suočavaju sa izazovima bez fragmentacije; postaju jači i kohezivniji tokom izazova.
Saveti i tehnike
Različite tehnike će raditi za različite ljude i timove, u zavisnosti od brojnih faktora. Evo nekoliko potencijalnih polaznih tačaka za razmatranje.
- Redovna refleksija: Izdvojite specifično vreme nedeljno za refleksiju o svojim iskustvima.
- Radni dnevnik: Dokumentujte svoje aktivnosti, uspehe, izazove i naučene lekcije. Pokušajte da sebi postavite konkretna pitanja.
- Traženje povratnih informacija: Redovno tražite povratne informacije od kolega i nadređenih.
- Pregled ciljeva: Razmislite o svom napretku ka ciljevima i napravite potrebne prilagodbe.
- Korišćenje alata: Koristite alate za refleksiju poput SWOT analize ili WOOP tehnike.
- Diskusije sa mentorom: Diskutujte o svojim refleksijama sa mentorom, koučem ili menadžerom.
- Akcioni koraci: Identifikujte i implementirajte akcione korake za poboljšanje.
Da biste započeli neke od ovih refleksivnih praksi, Saville-ov Work Roles nudi jedinstvenu kombinaciju individualnih izveštaja, digitalne timske analitike i angažovanih materijala za radionice. Dakle, čak i ako je vreme ključni faktor, Work Roles izveštaji pružaju pojedincima priliku da reflektuju o svojim radnim metodama i nude niz praktičnih saveta kako bi efikasnije sarađivali sa kolegama koji imaju različite snage.
Za više informacija o Work Roles izveštaju možete kontaktirati našu koleginicu Nikolinu Novaković putem mejla: nikolina.novakovic@atriagroup.org.
Tekst preveden i adaptiran sa sajta www.savilleassessment.com.
