U ovom blogu osvrnućemo se na to šta autori sa Harvard Business Review-a kažu o različitim tipovima komunikacije, kako ih možete primeniti u svakodnevnom poslovanju i kako vam mogu pomoći da unapredite svoje komunikacijske veštine. Dakle, pričamo o verbalnoj, neverbalnoj, pisanoj, pa čak i o onoj „gore-dole“ komunikaciji u organizacijama. Spojili smo sve na jedno mesto, pa kad završite s čitanjem, možda ćete shvatiti zašto je kolega Milutin uvek zbunjen kad mu nešto objašnjavate.
Verbalna komunikacija – “Da te čuje ceo svet!”
Ovo je ono klasično, kad pričamo. Da, ta stvar koju radimo na sastancima, u kuhinji dok čekamo kafu, ili kad pokušavamo da impresioniramo šefa na prezentaciji. Bitno je šta govorimo, ali još bitnije kako govorimo. Ako tonirate kao da čitate spisak za kupovinu, a tema je novi strateški plan, malo ko će vas ozbiljno shvatiti. Dakle, trudite se da budete jasni, prilagodite ton publici i… nemojte mumlati!
Poznato istraživanje Alberta Mehrabiana iz ‘60-ih godina prošlog veka ističe da ono kako govorimo često može imati veći uticaj od samih reči, naročito kada postoji neusaglašenost između verbalne i neverbalne komunikacije. Ton glasa, brzina govora i jasnoća mogu promeniti način na koji se vaša poruka percipira. Ključno je prilagoditi način komunikacije potrebama i očekivanjima publike kako biste povećali njen uticaj.
Neverbalna komunikacija – “Gledaj mi u oči kad mi se obraćaš!”
Ma koliko vi mislili da sve radite kako treba, govor tela često otkriva suprotnu priču. Skupili ste ruke? Izgledate defanzivno. Buljite u pod? E pa, deluje kao da niste baš sigurni u to što pričate. Znači, kad pričate – pričajte i telom. Naravno, ne preterujte, niste na audiciji za pantomimičara.
Prema HBR-u, neverbalni signali mogu značajno pojačati ili oslabiti verbalnu poruku. Lideri koji znaju kako da čitaju i koriste govor tela mogu bolje razumeti raspoloženje tima i lakše preneti poruku. Kontakt očima, držanje tela i gestovi često govore više od samih reči i mogu otkriti pravu nameru ili osećanja sagovornika. Detaljnije o neverbalnoj komunikaciji pročitajte u tekstu: https://atria.rs/neverbalna-komunikacija-je-glavna-vestina-uspesnog-komuniciranja/
Pisana komunikacija – “Jel ti stigao mejl?”
Pisanje nije samo za pesnike. U poslovnom svetu, e-mailovi i izveštaji su kraljevi pisane komunikacije. Ali evo šta često krene po zlu: ton pisanja. Bez onih sitnih neverbalnih znakova i tona glasa, ljudi često shvate napisano potpuno pogrešno. Pa, ako ne želite da vaš šef pomisli da ste pasivno-agresivni jer ste samo kratko odgovorili sa “Ok”, dodajte malo ljubaznosti, a ponekad i smajli ne škodi!
Pisanoj komunikaciji često nedostaje emocionalna nijansa koja postoji u govoru. To može dovesti do nesporazuma, pogotovo u mejlovima koji su previše sažeti. Uvek je korisno dodati malo konteksta, biti jasan i koristiti ljubazan ton kako bi se izbegle greške u komunikaciji.
I da ne zaboravimo, danas imamo sreću da možemo da se oslonimo na alate kao što su ChatGPT i drugi asistenti koji će nas spasiti kad nam fali inspiracije (ili kad ne želimo da pišemo onaj kilometarski mejl o statusu projekta). Samo, nemojte preterati – nije loše da, pored umetnički skrojenog mejla, ubacite i malo ličnog tona. Kao što bi rekao naš Terminator: „I’ll be back“ bi u e-mailu moglo da zvuči hladno, pa dodajte bar jedan smajli, inače će svi misliti da se vraćate s nečim opasnim, a ne sa novim izveštajem!
Upward i Downward komunikacija – “Kome ovde treba ovo da javim?”
Znaš ono kad pišeš izveštaj šefu ili daješ povratnu informaciju? To je upward komunikacija – informacija ide na gore. A kad šef deli instrukcije, kritike ili, nadamo se, pohvale? E to je downward komunikacija. Trik je u tome da budete pametni u oba slučaja – gore ne morate ulizivati, a dole ne morate da se ponašate kao diktator.
Upravljanje komunikacijom u oba smera važno je za uspeh organizacije. Upward komunikacija omogućava menadžmentu da razume potrebe i izazove zaposlenih, dok downward komunikacija jasno definiše ciljeve i očekivanja. U oba slučaja, transparentnost i tačnost su ključni za uspešnu razmenu informacija.
Horizontalna komunikacija – “Ajde da popričamo kao ljudi”
Ovo je ono kada se šuška među kolegama. Ne mora uvek da bude o tračevima, može biti i o važnim stvarima kao što su projekti, planovi ili ko će doneti sledeći put krofne na sastanak. Horizontalna komunikacija je super za timski rad, pa ako vidite da neko škripi, možda je vreme da se malo više otvori. Uvek možete ubaciti neku foru da led bude lakše probijen.
Horizontalna komunikacija omogućava kolegama na istom hijerarhijskom nivou da međusobno razmenjuju informacije i ideje. HBR naglašava da takva komunikacija pospešuje saradnju i inovacije, ali i izbegava nepotrebne hijerarhijske prepreke koje mogu usporiti donošenje odluka.
Formalna i neformalna komunikacija – “Od sastanka do kafane”
Formalna komunikacija je ono kad svi sede ukočeno na sastanku, pričaju u poslovnim frazama i deluju kao da su progutali protokol. Ok, to je korisno, ali zna biti dosadno. S druge strane, neformalna komunikacija je kad se malo opustimo. Priče na pauzi, spontani razgovori, pa čak i one kratke konsultacije preko kafe aparata – to su momenti kad padaju najbolje ideje (a i šef vas vidi kao kul osobu).
Formalna komunikacija obezbeđuje strukturu i jasnost u prenošenju važnih informacija. Međutim, neformalna komunikacija može podstaknuti kreativnost, inovacije i izgradnju boljih međuljudskih odnosa, što može značajno doprineti radnoj atmosferi i timskoj saradnji.
A sad… vreme je za praksu!
Dakle, dragi naši, sad kad ste prošli kroz sve tipove komunikacije, jedno je jasno: komunikacija nije samo govor, nije ni samo ton, ni kako pišete mejlove. Sve je to povezano i mnogo puta vaša poenta neće stići do cilja ako ne znate kako da je prenesete na pravi način. Ali, nemojte se brinuti – svi grešimo, pa se i učimo.
A najbolje od svega? Sve ovo što smo ovde napisali možete vežbati kod nas na NLP Practitioner treningu! Dođite, naučite, uvežbajte i preduhitrite sve one nesporazume koji vas čekaju na sledećem sastanku. Vidimo se! 🙂
