Obuti nečije cipele i ponašati se baš kao osoba koja ih nosi nije ni najmanje lako. Razlog je jednostavan, mi nismo ta osoba. Takođe, malo je verovatno da će se naš stav o datoj situaciji, potpuno poklopiti sa stavom neke druge osobe u toj istoj situaciji. Međutim, u tome i jeste čar koučinga. Pokušati da suštinski razumemo našeg klijenta. Odgovor na pitanje: „Kako?“, dajemo vam u nastavku teksta.
“Trening je zaista fenomenalno protekao. Mnogo novih nasmejanih lica željnih učenja i znanja upoznao sam tog vikenda. Baš kada smo se spremali da krenemo kućama, zaustavila me je jedna polaznica koučing treninga: “Znate, pričali smo mnogo o tome koliko je važno da sagledamo stvar i iz ugla našeg sagovornika i stavimo se u njegove cipele. I sama sam se setila mnogih situacija u kojima sam to isto činila i stvarno mi je pomoglo da na kraju ostvarim dobru saradnju sa kolegama. Međutim, na porodičnom planu baš i nije tako. Ja se sa svojim suprugom uopšte ne razumem. On mene uvek sasluša, ali nekako uvek stvar sagleda iz mog ugla, ali iz svoje perspektive. ”. Ovo što je rekla, navelo me je na razmišljanje. Čak i mi koučevi ponekad grešimo i ne možemo u potpunosti da shvatimo svoje klijente i njhova razmišljanja. Shvatio sam koliko je zapravo važno da konstantno svakog dana radimo na tome.”, priča nam jedan od naših trenera.
U daljem tekstu možete pročitati rešenje do koga je došao kako bismo rešili ovaj problem.
KAKO DA POSTANEM NEKO DRUGI (MOJ KLIJENT)?
Obuti nečije cipele i ponašati se baš kao osoba koja ih nosi nije ni najmanje lako. Najpre je potrebno da budemo krajnje empatični, odnosno da pokušamo da potpuno razumemo tu osobu i njene potrebe. I ranije smo pisali o empatiji kao jednoj od najvažnijih osobina lidera koji su koučevi u svojim organizacijama, pa ukoliko niste bili u prilici, savetujemo vam da pročitate i taj blog. Važno je da suštinski razumemo šta je to navelo našeg zaposlenog ili klijenta da se ponaša na način na koji to čini. Takođe, potrebno je da razmišljamo i ponašamo se kao ta osoba, čak i kada je to mišljenje suprotno od našeg. Veoma je važno napomenuti da to činimo bez osuđivanja. Tek tada ćemo suštinski razumeti svog klijenta.
Uzmite samo primer poznatih glumaca. U jednom filmu mogu igrati lik koji je okarakterisan kao najpozitivniji od svih likova, dok u nekom drugom mogu igrati krvoločnog ubicu. To ne znači ni da je taj glumac u privatnom životu najpozitivniji lik u društvu, a ni da je najkrvoločniji ubica. To su samo njegove uloge, koje nikada ne bi mogao da odigra uspešno da zaista nije prihvatio njihove osobine. Pozorišna scena je još zahtevnija od platna i vrlo je slična koučingu. Nemamo mogućnost da scenu snimimo ponovo, isečemo deo koji nije baš najbolje ispao, ponovimo istu rečenicu drugim tonom i sl. Sve se dešava u interakciji „1 na 1“ sa publikom. Ako ste neiskreni , to se vidi. Ako ne verujete u svoju ulogu, i to se vidi. Razlika je što je u ovom slučaju vaš klijent ili zaposleni vaša publika i od vašeg nastupa u ovoj situaciji zavisiće i njegovo poverenje.
UOČITE RAZLIKU
Ukoliko kao kouč zaista želite da razumete nečije ponašanje u određenoj situaciji, onda morate razmišljati na način na koji je ta osoba razmišljala u toj situaciji. Veoma često se dešava da neko govori drugoj osobi da je zaista razume i saoseća sa njom, a da to nije baš tako. Uzećemo prost primer iz svakodnevnog života. Maja i Jelena, prijateljice još iz školske klupe sedele su u kafiću i razgovarale o problemu koji Maja ima.
Na osnovu ovog teksta možemo zaključiti da Jelena uopšte nije shvatila značaj koji za Maju ima kreiranje aplikacije. Ona je svojoj prijateljici predložila da odustane od projekta u koji je uložila toliko truda, rada i energije protekle dve godine i dodatno je demotivisala. Jelena to nije učinila zato što je loš prijatelj, već zato što NJOJ to ne bi bilo važno koliko i Maji. To znači da je Jelena pokušala da reši Majin problem, ali posmatrajući situaciju iz SVOJE perspektive. Ovakav pristup nije doveo do rešenja Majinog problema, baš naprotim. Kako je to moglo drugačije, pokazaćemo kroz primenu koučinga u nastavku teksta.
Dakle, ne bi trebalo da se pitamo šta bismo MI uradili da smo u nečijoj poziciji, već kako se TA OSOBA osećala, pa je nešto uradila. Velika je razlika. Uočite je!
NIJE LAKO, ALI U TOME SE KRIJE DRAŽ KOUČINGA
Moramo biti iskreni. Koliko god se potrudili da razmišljamo u potpunosti kao neko drugi, mi ipak nismo taj neko drugi i imamo svoje lične stavove, stil ponašanja i razmisljanja. Nikada nećemo baš stoprocentno moći da shvatimo nečije ponašanje i ono kroz šta ta osoba prolazi, ali je važno da taj procenat bude što dalji od nule. Što više ovaj procenat s vremenom bude rastao i vi ćete napredovati više kao lider i kao kouč.
